PREDSTAVLJENA ANTOLOGIJA “HERCEGOVAČKI VIJENAC“ GEDEONA STAJIĆA Kulturni centar Trebinje

Вечерас је у позоришној сали Културног центра промовисана антологија савремене српске лирике у источној Херцеговини „Херцеговачки вијенац“ аутора Гедеона Стајића.

„Херцеговачки вијенац“ је антологија гдје је своје мјесто нашло 17 књижевника из Херцеговине са 375 пјесама које су плод њиховог стваралаштва. У антологији су заступљени пјесници: Никола Б. Нинковић, Ружица Комар, Радослав Милошевић, Новица Телебак, Небојша Рудан, Сергеј Ћук, Божидар Вучуревић, Миодраг Хрњез Љумо, Здравко Дабић, Сретен Видаковић, Ђорђе Дабарчић, Доброслав Ћук, Олгица Цице, Мирко Јакшић, Вера Басор, Божо Кијац и Јован Братић.

Доброслав Ћук, члан и један од оснивача Књижевне заједнице „Јован Дучић“ у Требињу и члан Удружења књижевника РС, заступљен је у антологији са 18 својих пјесама. Ћук каже да је аутор сакупио све оно што је вриједно у савременој српској лирици у овим крајевима.

„Част нам је да је то мр Гедеон Стајић урадио. У антологији су обухваћене пјесме од 17 аутора из Херцеговине, који живе у Херцеговини. Тројица, нажалост, више нису живи. Планирали смо и раније да урадимо ову промоцију али је она одложена због епидемиолошке ситуације. Ево, нашли смо сретан термин да са промоцијом ове антологије завршимо и ову нашу традиционалну манифестацију ‘Дучићев дан’ у Требињу“, казао је Ћук.

Гедеон Стајић стекао је титулу магистра књижевно-историјских наука 1977. године на Филозофском факултету у Сарајеву, са тезом „Јутарње, Вечерње и Сунчане пјесме Јована Дучића. Овај магистарски рад објавила је Књижевна заједница „Јован Дучић“ из Требиња 2000. године у књизи „Велике ријечи које остају“.

Пјесник Новица Телебак, уредник издавачке дјелатности у Књижевној заједници “Јован Дучић” и предсједник СПКД “Просвјета” у Требињу, сматра да је Гедеон Стајић један од људи који боље познаје књижевност у Херцеговини него што многи очекују.

„У времену када је Дучић долазио на Црквину, гдје му је и мјесто, појавило се неколико аутора: Милосав Тешић и његова књига ‘Повратак у натпис’, потом Радослав Љубибратић са књигом ‘Дучић и Требиње’ и књигом одабраних мисли Јована Дучића, а онда и Јоле Станишић и ‘Источни Дучић’. Када је срео ове ауторе, Стајић је био свјестан колико у Херцеговини има добрих пјесника“, рекао је Телебак.

Он је додао да је књига подјељена у три цјелине: предратно, ратно и послијератно стваралаштво, те да је Стајић желио да направи антологију која је била његов сан – да личи на антологију Богдана Поповића.

Антологију су издали СПКД „Просвјета“ из Гацка и „Филип Вишњић“ из Београда.

Промоцијом антологије завршен је овогодишњи „Дучићев дан“.