Kultura sjećanja na heroje Srpske je pitanje odgovornosti prema budućim generacijama

ТРЕБИЊЕ I Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ вечерас је у Музеју Херцеговине организовало предавање под називом „Настанак и идентитет Републике Српске“.

У три тематске цјелине – о средњовјековном српском насљеђу на просторима БиХ, Републици Српској као одговору „никад више“ на геноцид над Србима почињен у вријеме НДХ, те настанку Републике Српске и Војске Републике Српске говорили су историчари из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Борис Радаковић, Драгослав Илић и Предраг Лозо.

Историчар Борис Радаковић истакао је да средњовјековно српско насљеђе најубједљивије свједочи о дугој историји и континуитету живота српског народа у БиХ, али и да је српски идентитет на овим просторима управо због тога на мети непрестаних покушаја негирања кроз фалсификовање историјских чињеница.

Он је додао да се скоро идентични обрасци негирања појављују од времена аустроугарске управе, преко НДХ до тврдњи савремених бошњачких политичких идеолога, при чему су кључни историјски фалсификати: изједначавање богумилске јереси са средњовјековном босанском црквом, тумачење стећака у контексту богумилског споменичког насљеђа, конструкције о босанском језику и писму „босанчици“, те наводном влашком поријеклу српског народа у БиХ.

Република Српска настала је као рефлексни српски одговор „никад више“ на геноцид који се нашем народу догодио током Другог свјетског рата, сматра историчар Драгослав Илић.

„Препознајући нови опасност српски народ западно од Дрине практично је рефлексно дјеловао. Република Српска, дакле, није настала као резултат дуготрајних политичких пројеката и мисли, нити позивања на предјугословенске узоре – већ као нека врста одбрамбеног рефлекса“, појаснио је Илић.

Предраг Лозо истиче да је сваки народ кад изађе из рата у својеврсном шоку због чега се у Републици Српској, и двадесет година након рата, на плану културе памћења оних који су је стварали не чини много више и даље од присјећања на значајније датуме и годишњице.

„Културу памћења Војске Републике Српске морамо подићи на један виши ниво, који подразумијева одговор цијелог друштва – од академске заједнице до невладиних организација. Предстоји нам најприје истраживачка активност па тек онда и адекватна меморијализација – јер када говоримо о култури памћења морамо схватити да су то процеси дугогодишњег трајања, који нису оствариви за дан, годину или двије“, каже Лозо.

Лозо додаје да је промишљење идентитета кроз културу сјећања у том смислу „свакодневни плебисцит“, захтијева непрестано одређивање и прије свега је питање одговорности према генерацијама које долазе.

Предсједник Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Саша Пешикан каже да је предавање организовано у оквиру  кампање „Хероји Републике Српске“ и пројекта „Култура сјећања – Свједок истине“, те да је сутра и током наредне седмице у истом програму планирано и приказивање три документарна филма из Одбрамбено-отаџбинског рата.

„На овај начин желимо да његујемо културу сјећања, да је сјећамо и своје историје и тековина Одбрамбено-отаџбинског рата, како би причали и преносили ту причу о нашим херојима будућим генерацијама“, каже Пешикан.

Прва планирана пројекција је сутра вече у Културном центру а публика ће моћи да погледа филм „Мјесто злочина“, аутора Милована Пандуревића, из 2007. године. Почетак је у 20 часова.

Р.С.