Изложба фотографија “Пројекат 365+1”

11.08.2017 године у 20.30

Галерија КЦ

Ревносно фотографишући 365 +1 дан, Јован Видаковић је успио да на себи својствен начин врло успјешно реинтерпретира овај концепт којем фотографи нерјетко прибјегавају оштрећи сопствену креативност, те покушавајучи да пронађу умјетност и у најобичнијим моментима сопствене свакодневинице. Сагледавајући цјелокупни опус овога пројекта, Видакович успјева да сецира не само моменте сопственог микро космоса, већ и догађаје који су утицали на животе шире заједнице што је резултовало једним документарним квалитетом који на моменте насмије, упозори или наведе на размисљање.

Познаваоци Видаковићевог фотографског опуса сложиће се да аутор можда и понајбоље сналази у жанру позоришне фотографије. Користећи улицу као својеврсни театар на отвореном, аутор нам својим радовима показује да се успјешно прилагођава свакодневном, нережираном моменту, преображавајући се у хроничара нерјетко визуелизирајући есенцију конкретног тренутка.  Кадрови који се смјењују пред нашим очима, рађени у црно-бијелој или колор техници, доносе више различитих фотографских жанрова међу којима се могу издвојити они са јасним карактеристикама пејзажне, архитектонске, документарне, уличне, позоришне фотографије.

Тешко је не примјетити да мотиви Требиња доминирају већином кадрова. Видаковић, својим дјелимично аутсајдерским погледом на овај град успјева да пронађе и забиљежи неке нове перспекиве небројано пута фотографисаних мотива,  тјерајући нас да изнова упознамо и на савим нов начин доживимо овај град. Његове црно-бијеле фотографије, често вођене начелима минимализма при кадрирању знају створити посебну драматургију и напетост, сублимирајучи неке од квалитета Ноир фотографије.

Социјалне мреже су све више дио наших живота и управо уз њихову помоћ фотографски пројекти овога типа добијају своју пуну димензију и значење омогућавајући директан и брз дијалог између фотографа и посматрача. Човјекова фасцинација фотографијом је дуготрајана, а социјалне платформе какве су Фејзбук или Инстаграм омогућавају инстант конзумирање фотографија. Судећи по представљеним фотографијама, али и одјеку који је пројекат имао, можемо закључити да се аутор успјешно снашао у овом, поприлично захтјевном задатку, а да осцилација у квалитету избора мотива, ако је уопште и присутна, није негативно утицала на општи позитиван утисак посматрача.

Нинослав Илић