Uspomene ratnog reportera

У организацији Завичајног удружења Црногораца у Херцеговини „Петар Петровић Његош“ вечерас је у Галерији Културног центра промовисана књига „Свједок“, аутора Миша Драшковића.

Некадашњи новинар подгоричког дневног листа „Побједа“, Драшковић је током грађанског рата у бившој Југославији био је репортер у Книну, Вуковару, Мостару и Фочи, одакле су и његови записи о људима и догађајима у вихору рата, сабрани и објављени у књизи „Свједок“, чије је већ четворо издање штампао требињски „Графокомерц“.

Аутор каже да је књигу објавио највише „да би се ослободио барем дијела, нимало лијепих, ратних успомена“. У рат је пошао да о истини свједочи као патриота који је волио Југославију – увјерен, и тада као и данас, да је у крву растурена „чврстом спрегом свјетских моћника и домаћин националиста“.

„Свако је ишао своме националном јату, па су се и новинари подијелили – ја сам се трудио да будем реалан, а колико сам могао – не знам. Трудио сам се да будем и останем човјек. За мене је велико богатство да могу да се вртим на свако мјесто из којег сам извјештавао и да људе тамо погледам у очи. Свака политика је пролазна, а људи морају остати људи у свим временима“, каже Драшковић.

У име организотора промоције, предсједник Завичајног удружења Црногораца у Херцеговини „Петар Петровић Његош“ Драган Лучић рекао је да је аутор у књизи професионални новинар који о људима и догађајима пише без националистичке еуфорије, пристрасности и језика мржње.

„У књизи је само језик истине. Она описује ратне људске судбине и показује колико човјек може бити – мали или велики. Ова књига је опомена и будућим генерацијама – да се рат више никад не понови“, рекао је Лучић.

У име Града Требиња, предсједник Скупштине града Милка Бутулија истакла је да су Црногораци и Херцеговаци чврсто и нераскидиво везани заједничком историјом и да је ослоњеност једних на друге у тешким временима, какво је било и оно о којем Драшковић пише, за оба народа значило спас.

„Увијек смо били јесмо и бићемо једно и заједно. Своји на своме – са браћом, родбином, кумовима и комшијама. То је залог који морамо чувати у годинама које су пред нама“, рекла је Бутулија, која је и одборник из реда националних мањина у требињској Скупштини.

У програму су учествовали и новинар Ратомир Мијановић, глумац из Никшића Миро Николић, у име издавача штампарије „Графокомерц“ Жарко Бутулија, те народни гуслари Милан Вујовић и Митар Вишњић.

Аутор у предговору

Дијелио сам судбину бројних часних ратних репортера, који су жељели да се на лицу мјеста увјере у истинитост Хемингвејевих ријечи – све што су ближи првој линији, то су људи бољи. Убиједио сам се у те ријечи више пута – у дубокој позадини иза дебелих бусија скривале су се коловође рата. Убиједио сам се, нажалост, и у још нешто – да је од јунака са прве борбене линије кратак пут до злочинца. Мржња и жеља за осветом надвлађивали су чојство и ратно витештво. У овом рату погинуло је много новинара – до истине није било лако доћи. На самом почетку рата прво је погинула – истина…
Р.С.