У ријечи и слици: Подсјећање на српске добровољце и интернирце

IMG_5435

ТРЕБИЊЕ l У оквиру Преображенских свечаности, у великој сали Скупштине града вечерас су представљене двије књиге „Српски добровољци у Русији 1914-1918 – Животи сећања“ и „Незапамћена битка“ аутора др Милана Мићића.

Аутор каже да су српски добровољци у Првом свјетском рату и међуратна колонизација Војводине основне теме његовог истраживања и да се тиме бави одавнина, јер је и сам, како каже, потомак српског довровољца који је из Америке дошао на Солунски фронт.

Говорећи о књигама казао је да је „Незапамћена битка“ историографско дјело, а другу књигу чини десет биографија о добровољцима који су се борили у Русији на Доброчаском фронту 1916.

„То су Срби из Аустроугарске из БиХ, Лике, Баније, Kордуна, Далмације, са простора Војводине који су се опредјелили да се боре за српску војску. Они су на тај начин у својим државама постајали велеиздајници, али су се борили за српску националну ствар. У Русији су били у заробљеничким логорима, пријављивали се као српски добровољци и учествовали у многим борбама. Kасније дио добровољаца напушта добровољачке јединице, а дио се пребацује на Солунски фронт“, појаснио је Мићић.

IMG_5436

Kњига је промовисана у Војводини и Београду, а планирано је да буде преводена на румунски језик.

Након промоције књига, у малој сали Скупштине града отворена је изложба фотографија из књиге „Тврђава у Араду – логор српских интернираца у Великом рату“, аутора Стевана Бугарског.

IMG_8501

Према ријечима Милана Бјелогрлића, директора Народне библиотеке из Зрењанина фотографије свједоче о логору у Араду гдје су били заточени Срби 1914. године и представљају драгоцјено свједочанство о још једном стратишту за Србе кроз историју.

„Током Првог светског рата, кроз арадске казамате прошло је око 20.000 Срба међу којима су, поред војника, били жене, деца и старци. Ту је подлегло око пет хиљада наших сународника. После једног века заташкавања истине о страдањима у логору за Србе, наши сународници у Румунији почели су озбиљно да се баве овом темом. На овим фотографијама разазнајемо ликове Херцеговаца из Калиновика, Фоче, Требиња, Невесиња, Гацка и Билеће“, истакао је Бјелогрлић, додајући да морамо да памтимо и да не заборавимо догађања у злогласном логору.

IMG_8492

Д.М.