SVEČANA AKADEMIJA „DUČIĆEVIH VEČERI POEZIJE”: ZLATI KOCIĆ URUČENA DUČIĆEVA NAGRADA
У позоришној сали Културног центра Требиње вечерас је одржана свечана академија овогодишњих „Дучићевих вечери поезије” под називом „Вечерас код кнеза на балу”, на којој је уручена и Дучићева награда за 2022. годину пјесникињи Злати Коцић из Београда – за цјелокупно пјесничко дјело.
О стваралаштву великог пјесника и о 55 година „Дучићевих вечери поезије” говорио је предсједник Савјета ове манифестације и градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
„Захваљујући и овој манифестацији, географска периферија постајала је средиште духовности и културе, а који су и најбољи чувари имена, традиције и простора на коме вијековима битишемо. Данас, након пуних 79 година од Дучићевог преласка у књиге и сјећање, као да никад нисмо дослиједније били на његовом путу”, рекао је, између осталог, Мирко Ћурић.
Он је додао да се „Дучићева награда” додјељује оним ствараоцима који су досегли пјесничке врхунце у оквиру нашег језика и књижевне традиције и који су се уписали златним словима у нашој књижевној баштини:
„У име Града Требиња и ‘Дучићевих вечери поезије’, честитам Злати Коцић, лауреату Дучићеве награде. Злата Коцић се овом наградом уврстила у ред најугледнијих имена наше књижевности, чије се дјело, како стоји у одлуци жирија о додјели награде, ‘на посебан начин дотакло са Дучићевим дјелом’”.
О поезији Злате Коцић говорио је академик Јован Делић:
„Поезија је за Злату Коцић сублимат сублимата који почива на принципу склада и кохезионих сила. Она у себи згушњава енергију ријечи, мисли и музике – она је јединство тројства. То јединство нигдје није тако остварено као у поезији, отуда код Злате Коцић побуна против обесмишљавања свијета и поезије, против порицања смисла животу, поезији и свијету. Поезија настоји да сачува способност дјечјег усхићења, да развије осјетљивост на љепоту и саосјећање за туђу патњу. Писањем пјесник мора да достигне и сачува језгровитост па пјесникиња пореди писање пјесме са ломљењем ораха. Аутентичност је елементарно пјесниково својство. Пјесник или има аутентичан глас или није пјесник. Она је препознатљива и када пјесник мијења ритмове, отуда и схватање да је пјеснички рукопис дат као што је човјеку дато лице. Рукопис се може дотјеривати, као лице шминком, али се у њему увијек огледа пјесникова душа”.
У бесједи о Дучићу, коју традиционално казује сваки нови лауреат Дучићеве награде, Злата Коцић је навела да је Дучић ‘кристално чист кад се обраћа Богу, активиран до посљедњег свог атома кад се окрене мору, води и небу’:
„Па макар и било горе празно, доле пусто, он ће угледати две осамљености – душу и бесконачност. Кад о души пева, и о поезији, жени, жени-песми, он је обасјан или сетан, болан, али увек илуминантан. Занимају га непрекидне промене, говор мора – различит у сваком тренутку. Као што је Бог увек неједнак и друкчији у свакој ствари. Ослушкује тишину, која није празна, већ пуна до прскања. Напоредо зумира збивања и стања духа, једно кроз друго. Песма може да има наслов ‘Јабланови’ и они јесу ту и јесу повод, али суштински порив је докучити и исказати стање духа: ‘Ја се ноћас бојим себе и ја стрепим од своје сени’. Комплексно је све јер све почива на свеопштој променљивости, на двогубости – једнозначног нема”.
У културно-умјетничком програму академије наступили су: хор „Браћа Барух” из Београда под диригентском палицом Стефана Зекића, Биљана Ђуровић и Синиша Убовић, глумци Народног позоришта из Београда, Васа Стајкић, првак опере Народног позоришта из Новог Сада, Вук Зекић, солиста опере Народног позоришта из Београда, Борко Милојковић, пијаниста Народног позоришта из Београда и Милош Зубац, кантаутор из Новог Сада.
Педесет пете „Дучићеве вечери поезије” завршавају се традиционалном пјесничком вечери „На Дучићевом путу”, на којој ће сутра, 6. новембра у Културном центру учествовати двадесетак пјесника из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Покровитељи манифестације „Дучићеве вечери поезије” су Град Требиње и Министарство просвјете и културе Републике Српске.
Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић