У оквиру седмог симпосиона „Теологија у јавној сфери“, главно предавање на тему „Епископско очинство: Како се црквено тијело суочава са симптомима епископске произвољности“ одржао је чувени теолог, професор Универзитета Пантион у Атини др Христо Јанарас.

Осврнувши се на тему предавања, професор Јанарас је рекао да најдрагоценије ствари које знамо није нас нико научио. Оне су се родиле у нама самима, а црква управо служи том рађању.

„Како је говорио апостол Павле: ‘Ако хиљаду наставника у Христу имате, немате много отаца, јер ја вас родих у Исусу Христу’. Ми често ове ријечи разумијемо на симболичан начин. Кажемо да је епископ као неки отац, то је онај ко показује пажњу, љубав, заинтересованост за нас. Међутим, за апостола Павла, епископ је нешто друго – он нас рађа за живот. Будем ли о томе говорио концептуално, биће то нека идеологија. То се може само доживјети као искуство. Нажалост, данас су услови да епископа доживимо као оца – неповољни“, казао је професор Јанарас.

Христо Јанарас сматра да смо ми једна љубављу незасићена култура и цивилизација, а као разлог томе наводи то што немамо заједницу односа. Он сматра да данас немамо заједницу у којој људи размјењују своје потребе већ да умјесто ње стоји само руковање интересима.

„Наше централно питање је проблем заједнице људских односа. У овом индивидуоцентричном облику живота, ми цркву разумијемо као некакву религију. А, шта је религија? То је индивидуална чињеница – вјерујем у нешто, примјењујем неки закон. То нема никакве везе с црквом јер црква, као ријеч, значи да са другима дијелим исти живот, исту наду, исто очекивање. У том смислу је ово актуелна тема“, сматра овај знаменити теолог.

Симпосион се наставља сутра у Културном центру, у 11 часова, панел дискусијом „Теологија у политичком простору: Савјест или слушкиња?“.

Душка Ђајић

Фото: Јован Видаковић