PREMIJERNO IZVOĐENJE MONODRAME „JEFIMIJA“ U KULTURNOM CENTRU TREBINJE
Монодрама „Јефимија“ премијерно је одиграна у позоришту Културног центра Требиње.
Животну причу Јефимије, српске деспотице, мајке, прве српске пјесникиње, на сцени је оживјела београдска глумица Тијана Јовановић. Она је истакла да је било тешко дочарати жену тог времена, са толико слојева, јаких емоција и животне искре коју је носила од самог почетка до самог краја свог живота и коју није пуштала да се угаси.
„Јефимија је захтјеван лик и било је компликовано радити на представи јер је глумачки и технички веома тешка. Било је 27 трансформација у 55 минута. Не знам да ли људи уопште проживе у свом животу колико је она проживела. Све су то тешке животне ситуације које сам покушала, на неки начин, да изнесем достојанствено, како приличи једној великој жени тог времена“, казала је Тијана Јовановић након премијере.
„Јефимија“ настала је према тексту Звонимира Костића. Текст је за сцену адаптирао драматург Александар Васиљевић, који каже да радио-драма, као посебан облик драме, захтијева и посебну структуру током писања јер се заснива више на звучним ефектима и дочаравању атмосфере.
„С обзиром на те околности, сама адаптација је била процес у којем се текст полако претварао у класичну форму, у овом случају – монодраму. Од оригиналног текста се није пуно одступало, што се тиче саме тематике, али јесте у карактеру главног лика. Јефимијин развојни лук лика тражио је измјене у радњи и надоградњи унутрашњег сукоба, унутар ње саме. Ово је био текст који је мене освијестио, што се тиче националне историје, једна лекција којом би требало да захвалимо јаким женама попут Јефимије“, навео је драматург Васиљевић.
Редитељ представе Жељко Милошевић хтио је да прикаже Јефимију као цјеловиту личност.
„Нас је интересовала Јефимија као жена, не само као дјевојка, владарка или монахиња, него управо жена тог, али, исто тако, и данашњег времена. Њен живот је био изузетно комплексан. Имала је све што се пожељети може, остварила све своје снове, да би на онда све кренуло у суноврат и сви снови су нестајали и пропадали. Треба само промислити и рећи како је било бити жена у том времену и шта су све жене морале да издрже да би уопште опстале“, нагласио је Милошевић.
Он је додао да представа повлачи паралелу између жена у том времену и жена данас, те да нам Јефимија на крају представе даје у аманет шта би требало да чинимо.
Монодрама „Јефимија“ урађена је у продукцији требињског Градског позоришта, под покровитељством Града Требиња, а уз подршку Министарства просвјете и културе РС.
Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић