Komad „Pisac porodične istorije“: Trebinjski adut za „Festival festivala“

У новој представи домаћег позоришта играју: Дарко Kуртовић, Весна Ђурић, Игор Сврдлин, Жељко Милошевић, Миодраг Шешељ, Јефимија От, Мира Бокун /први пут на сцени/ и младе глумачке снаге Митар Милићевић и Давид Попадић.

Редитељ Слободан Маруновић од „споја талента, младости и искуства“, по тексту који осликава сву љепоту и негативност људског рода, очекује добру представу.

Припреме за требињску представу која ће бити играна на овогодишњем, 60. „Фестивалу фестивала“ у пуном су замаху. Kомад „Писац породичне историје“, по тексту класика црногорске драматургије Љубомира Ђурковића, игра деветочлани ансамбл Градског позоришта Требиње, у режији Слободана Маруновића, првака Црногорског народног позоришта, иза којег су бројне режије у аматерским позориштима Црне Горе. Након десетак дана читајућих проба, комад је постављен на сцену.

Маруновић, кога требињска публика памти као члана жирија „Фестивала фестивала“, али и надахнутом извођењу монодраме „Потоња ура Његошева“, за Радио Требиње истиче задовољство што му је указана част да режира требињску представу за јубиларни “Фестивал фестивала“, по тексту који кореспондира са данашњим временом.

„Морам да изразим велико задовољство што су људи из културе Требиња позвали баш мене ове године да режирам у требињском позоришту ову представу, у оквиру великог јубилеја, 60 година „Фестивала фестивала“, једног од најзначајних фестивала на простору бивше Југославије, који ће поново засијати у пуном свијетлу. Ове године на фестивалу ћемо имати све оне бивше земље које су некада припадале, по мени, великој и лијепој земљи. Режираћу комад класика црногорске драматургије Љубомира Ђурковића „Писац породичне комедије“, који је написан давно, али су његове тезе и поставке идеје веома свјеже и актуелне и кореспондирају са савременим нашим животом“, каже Маруновић, који потписује и сценографију и костимографију требињске представе.

У новој представи домаћег позоришта играју: Дарко Kуртовић, Весна Ђурић, Игор Сврдлин, Жељко Милошевић, Миодраг Шешељ, Јефимија От, Мира Бокун, Митар Милићевић и Давид Попадић, асистент режије је Жељко Милошевић, сарадник на сценографији и костимографији, као и инспицијент представе је Милица Јеремић, а за музику у представи задужени су требињски композитор Божидар Бобо Вучур и црногорски кантаутор Слободан Kовачевић.

За одабрани деветочлани глумачки ансамбл редитељ Маруновић каже за Радио Требиње да је ријеч о споју талента, младости и искуства, а очекивања су крајње позитивна.

„Веома сам задовољан почетком нашег рада. Ово је веома талентована екипа, састављена од искусних и опробаних глумаца и људи који воде ово позориште, одржавају га у животу, прије свега мислим на Жељка Милошевића који је спиритус мовенс позоришта и позоришног живота у Требињу, и младих снага, што ме посебно радује. Биће то комбинација искуства и младости, један лијепи спој за мој рад на овој представи.“

Наводи да Ђурковићев текст доноси актуелност која освјешћује, која ће „показати све наше мане и врлине, као и сву љепоту и негативност људског рода“. Једина адаптација текста односи се на његово прилагођавање херцеговачком изговору.

„Ђурковић у тексту који је и данас актуелан – доноси све савремене тезе, савремене проблеме човјека, породице и уопште онога на шта људи у свом животу наилазе као на препреку. Овај писац је познат не само у Црној Гори, него уопште у региону, његове се драме играју у Словенији, Хрватској, Србији, Бугарској, преведене су на више језика. Kомад “Писац породичне историје” извођен је у десетак позоришта широм Европе. Kао млад глумац од 30 година играо сам у овом комаду, знам његову структуру, знам како дише и развија се с временом и чини ми се да та структура коју овај текст носи може да послужи да заједнички сви поручимо овом времену и људима –  да их учинимо бољима, да се виде боље, да све учине да и овај простор Требиња постане бољи дом за живот, љубав, за радост живота. Једина интервенција на тексту односи се на језик. Захваљујући лектору представе, проф. Олгици Цице прилагодили смо језик комада, који је писан у црногорском сленгу, конкретно подручја Подгорице и Цетиња, лијепом херцеговачком изговору, који су лингвисти узели као основицу за књижевни језик“, појашњава за Радио Требиње Маруновић.

Подршка градске управе за развој позоришта

Познати црногорски глумац и редитељ каже да је још рано говорити о требињској премијери комада „Писац породичне историје“, додајући да је остало довољно времена да се до краја јула, када се одржава „Фестивал фестивала“, али и Театарски фестивал БиХ „Федра“ у Бугојну, добро уигра представа, остварујући „добар естетски резултат“, захваљујући ентузијазму свих људи ангажованих на овом остварењу и подршци градске управе.

„На састанку са градским оцима обећана је подршка не само за ову представу, већ и за развој позоришног живота Требиња. Сматрам да Требиње, као град културе, Дучића и велике традиције, заслужује да се позоришту много више помогне. Да се створе бољи начини финансирања, односно да се дефинише начин финансирања за једно континуирано и озбиљно позориште што је Требињу, као једном цивису, у правом смислу ријечи, итекако потребно. Јер, град који нема развијено позориште није прави град. Требиње је на путу да поврати свој сјај и да има оно позориште које ће у континуитету имати своју публику, свој ансамбл и правити добре представе, на радост самих стваралаца и публике која ће гледати те представе не само у Требињу него и на гостовањима како у БиХ, тако и у цијелом региону“, наводи црногорски глумац за Радио Требиње.

Маруновић, који у Црногорском народном позоришту игра у бројним представама, уз гостовања по Европи и свијету, спреман је за нову сарадњу и након прве режије у нашем граду.

“Ако буде простора, добре воље, зашто да не, ја сам увијек спреман да тамо гдје нађем пријатеље, људе добре воље – да се опет вратим”, истиче Маруновић за Радио Требиње.

До тада, из богатог репертоара матичног позоришта издваја ансамбл представу “Шћери моја”, по тексту Мирјане Тодоровић и у режији Ане Вукотић, у којој игра  – топлу причу о краљу Николи и његовој кћери Зорки, улози жена у породици, друштву и историји Црне Горе, а за јесен, са младом колегиницом Аном Вучковић, планира премијерно извођење комада из корпуса театра апсурда, по тексту Харолда Пинтера “The Dumb Waiter/Нијеми конобар или Без поговора”.

Влатка Мусић