ПРЕМИЈЕРНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРЕДРАГА ЛОЗА „КО РУЖАН САН, ЗАДЊИ ПУТ ПОГЛЕДАЈТЕ ГРАД“

У биоскопској сали Културног центра Требиње вечерас су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Задужбина  „Кнез Мирослав Хумски“ премијерно представили књигу „Ко ружан сан, задњи пут погледајте град“ историчара Предрага Лоза.

Лозова књига, чији поднаслов је „Злочин над Србима у Мостару и околини 1992 – 1995 ” проговара о злодјелима почињеним над српским народом на подручју Мостара, Коњица, Јабланице, Чапљине и других мjеста западне Херцеговине, све до логора у Хрватској.

Предраг Лозо истиче да је данас један погрешан наратив у Босни и Херцеговини, да злочини који нису пресуђени – као да се нису ни догодили.

„Ми данас знамо да су Срби у долини Неретве сведени на статистичку грешку и знамо да је то најбољи показатељ онога што се задњих 30 година, а поготово у периоду Одбрамбено-отаџбинског рата, дешавало Србима у Мостару. Знамо да је Мостар био једно од културно-историјских средишта народа на овим просторима, поготово са великом културном вриједношћу и традицијом српског народа, тако да тема ове књиге јесу злочини над Србима у Мостару, али уништавање трагова њиховог постојања“, навео је Лозо.

Према његовим ријечима, злочин није било само убиство или затварање, што су детаљно обрађени текстови у овој књизи, него и злочин оспоравања свих осталих, основних права Срба:

„Говоримо о онемогућавању услова живота једној етничкој, вјерској или националној групи за вријеме ратних догађања. Све то покушали смо ставити у историјски контекст како бисмо разумјели зашто и како се нешто десило. Многе животне приче Срба из Мостара и долине Неретве никада неће бити казане, али један добар дио њих је записан у овом тексту“.

Петар Милошевић, члан Задужбине „Кнез Мирослав Хумски“, рекао је да Задужбина већ дуги низ година успјешно сарађује са надалеко чувеним историчарем Предрагом Лозом и са Центром, тако се и родила идеја да премијерна промоција ове књиге буде баш у Требињу.

„Лозо је један од историчара млађе генерације која се бави истраживањем периода од ‘92. до ‘95. године и можемо рећи да је један од најуспјешнијих људи који се баве том тематиком“, истакао је Милошевић.

Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић