ОДРЖАНА ТРИБИНА „ЗЕМЉА ЖИВИХ – ПУТ ОПОРАВКА“

У организацији Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске, вечерас је у позоришној сали Културног центра Требиње одржана трибина „Земља живих – пут опоравка“.

Центар ,,Земља живих“ је терапијска заједница за лијечење болести зависности при Српској Православној Цркви. Лидер и оснивач Заједнице је тадашњи игуман манастира Ковиљ, данас Његова светост патријарх Порфирије.

О процесу опоравка, изазовима, али и превенцији, говорили су протојереј-ставрофор Бранко Ђурчин, духовник заједнице, Андреј Јовановић, координатор и штићеници.

Вјероучитељица Миља Тупањанин, модератор разговора, истакла је да је на благослов и иницијативом владике Димитрија организована ова трибина, која се бави врло актуелном темом у наше доба – болестима зависности.

„С обзиром да то поприлично узнемирује нашу заједницу у посљедње вријеме, дошли смо на идеју да мало попричамо о томе без неких претензија да дамо коначне одговоре и рјешење. Жељели смо да мало подигнемо свијест колико је то проблем свима нама, да са људима, који су вечерас говорници, научимо како да приступимо онима који имају потешкоће које са собом носе болести зависности и оно, што нам је можда најважније – како превентивно да дјелујемо“, истакла је Тупањанин.

Координатор Заједнице Андреј Јовановић рекао је да „Земља живих“ дјелује већ двадесетак година током којих је спас у њеном окриљу потражило више од 6.000 зависника од алкохола, наркотика, коцке и због других проблема због којих им је била потребна психо-социјална подршка.

„На првом месту, желимо да шаљемо поруку онима који страдају да имају прилику и могућност да уз нашу подршку покушају да се изборе са својим проблемом. С друге стране, желимо да пошаљемо поруку и онима који нису пробали или имају промишљања о тим стварима, да разумеју у шта се упуштају и да, можда, предупредимо њихово страдање“, навео је Јовановић.

Додаје да програм траје у просјеку око двије и по године и потпуно је бесплатан, а рехабилитација се заснива на низу нефармаколошких метода, без употребе психоактивних лијекова. Једини услов за улазак у програм јесте да се заснива на добровољној основи.

„Породице некад греше, ми, као пријатељи, некад грешимо подржавајући их из најбоље намере. Неопходно је да се зависник суочи са последицама свог зависничког понашања, онда да му се помогне да разуме врсту проблема, да разуме да је тај процес опоравка јако дуготрајан и изузетно напоран, да му је неопходна стручна помоћ, а онда се тражи решење. Једно од њих јесте ‘Земља живих’“, додао је Јовановић.

Он сматра да је кључ свега функционалност породице – односи, комуникација, доследност и љубав, који чине да се дјеца у кући осјете сигурно и добродошло, да тако граде самопоуздање, израстају у здраве личности, а онда се и једним дијелом предупређује и потреба за промјеном свијести или за појачаним уживањем.

Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић