ОДРЖАНЕ 57. „ДУЧИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ“

У оквиру „Дучићевих вечери поезије“, у позоришној сали Културног центра Требиње вечерас је одржана свечана академија под називом „Код кнеза на балу“.

Отварајући  57. „Дучићеве вечери поезије“, Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња, казао је да се Требиње, држећи се налога чувеног пјесника Јована Дучића, на овом словенском југу, развија као својеврсна културна оаза или као центар и град културе. Он је захвалио свима који су учествовали у овој тродневној манифестацији у Требињу и у,  како је рекао, „Дучићевим дворима“.

„Назвах ’Дучићевим дворима’, обје стране Требишњице и Херцеговачку Грачаницу, при том мислим и на све културне институције, локалну заједницу и на сваког грађанина овог града“, рекао је Бошковић на обједињеној манифестацији на којој су у првом дијелу вечери говорили пјесници, након чега је одржана академија са измијењеним сценаријем прилагођеним догађају који се десио Новом Саду.

Бошковић је казао да је захваљујући Дучићу овај град одавно почео да се обликује као град у ком се култура третира изнад, за овдашње прилике, уобичајених стандарда и навика, те подсјетио да је Требиње већ неколико година туристички магнет у коме туристички рекорди падају из године у годину, истакавши да је такав процес покренула и убрзала култура.

„Није то само у питању пројекат ‘Требиње – Град културе’, него и један културни динамизам који у основи носи поруку да у овом граду можете проширити своја знања, своје могућности и своје потенцијале. А центар свега биле су и остале ‘Дучићеве вечери поезије’, истинско поетско светилиште, како рече један пјесник, које окупља пјеснике и умјетнике и све оне који у љепоти траже смисао живота и имају потребу за духом праве и истинске културе, оне која у себи носи трагалачку зачуђеност и запитаност духа пред тајнама живота и свијета“, рекао је Бошковић.

Додао је да је духовно јединство усидрено у срж ове манифестације јединствена подршка подизању моралног здравља нашег народа у одбрани његовог језика, чија је постојбина баш овдје – у Херцеговини.

Бесједу о Дучићу вечерас је говорио професор Ранко Поповић, који је рекао да Дучићево дјело и поезија, између осталог, свједоче да је лирика највиши степен метафизике и посљедњи резултат способности људског израза, као и о томе колико љепоте има наш српски језик и колико има еластичности, пластике, музике и боје у нашим ријечима.

„Дучићево је дјело и свједочанство дисциплинованог рада и ангажовања, јер пјесник без дисциплине није савладао ништа, ни себе ни природу пошто је поезија сталан и дисциплинован напор ка јунаштву, како је давно о Дучићу писала умна Исидора Секулић“, рекао је Поповић.

Своје стихове вечерас су казивали пјесници из региона: Ђорђо Сладоје, Милош Јанковић, Зоран Костић, Дејан Алексић, Братислав Милановић, Мајо Даниловић, Гроздана Лучић Лалић, Радомир Уљаревић, Видак Масловарић, Здравко Миовчић, Бранко Стевановић, Биљана Ристић и Велибор Шиповац.

У пригодном културно-умјетничком програму учествовали су хор „Лола“, под диригентском палицом Милована Панчића, Биљана Ђуровић и Ђорђе Марковић, глумци београдског Народног позоришта, Јасмина Трумбеташ и Драгутин Матић, примадона и првак Опере Народног позоришта Београд, композитор Марко Ковач, те требињски умјетници – вокални солиста Милица Рајковић, уз клавирску пратњу Маје Петијевић и кантаутор Ранко Слијепчевић.

Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић