У ОКВИРУ „ДУЧИЋЕВОГ ДАНА“ ПРИРЕЂЕНО „ВЕЧЕ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА”

У оквиру манифестације „Дучићев дан“, која се традиционално одржава у Требињу у част великог српског пјесника, у позоришној сали Културног центра одржано је „Вече Матије Бећковића“

Уводничар вечери посвећене Матији Бећковићу, српском књижевнику и академику, био је Мирослав Максимовић, пјесник и есејиста, добитник Дучићеве награде.

Матија Бећковић је истакао да „Дучићев дан“ није само Дучићев, него свих који воле поезију. Дучић је кнез српских пјесника и, како је навео Бећковић, да би постао кнез, он се није зауставио док није постао оно што је сам себи задао:

„Прво је био глумац у неком аматерском друштву у Мостару, па је онда био у учитељској школи у Сомбору, затим учитељ у Бијељини, па се није зауставио као што су се толики други зауставили. Милан Кашанин је рекао да нико није паметније није трошио свој живот од Јована Дучића“.

Бећковић је рекао да је Дучић, као што је уздизао себе и своју поезију, уздизао и свој град Требиње. Украшавао га је скулптурама, топовима и разним украсима и орнаментима како би град изгледао онако као је он мислио да треба да изгледа његов родни град, да буде логично да се један такав ренесансни, раскошни пјесник ту родио:

„Дучић је себе поистоветио са грофом Савом Владисавићем, који је био први амбасадор код Петра Великог. Мало му је било да буде амбасадор српског краја и свој родни град је направио накнадно, да буде логично да се он ту родио. Он је за читав један век унапредио српски језик и у антологији Богдана Поповића био је заступљен са највише песама”, додао је Бећковић.

Према његовим ријечима, Требиње се, као Обретење главе цара Лазара, преобразило, замијенило Цетиње, а лирски Његош – Јован Дучић у Грачаници на Црквини је замијенио капелу на Ловћену.

///

As part of the manifestation “Days of Ducic” that is traditionally organized in Trebnje as a tribute to the great Serbian poet, in the theatre hall of Cultural Centre Trebinje was organized “Evening of Matija Beckovic”

Host of the evening dedicated to Matija Beckovic, Serbian writer and academic, was Miroslav Maksimovic, poet and essayist, winner of Ducic’s award.

Matija Beckovic said that Day of Ducic is not just Ducic’s, but all of those who love poetry. Ducic is a knight of Serbian poets and as Beckovic said to become a knight, he did not stop until he became the person he wanted to be.

“First he was an actor in some amateur theatre in Mostar, then he was a teacher in Sombor, then teacher in Bijeljina, but he did not stop like others stopped. Milan Kasanin said that no one lived his life smarter than Jovan Ducic”.

Beckovic said that Ducic as he praised himself and his poetry in that way he praised Trebinje. He decorated it with sculptures, canons and other decorations and ornaments so the city looked the way he thought it should look like, to be logical that one renaissance poet was born here:

“Ducic identified himself with count Savo Vladisavic who was the first ambassador with Petar the Great. It was not enough for him to be the ambassador of Serbian area so he made his home town to be logical that he was born there. For one century he upgraded the Serbian language and in the anthology of Bogdan Popovic he was the most presented poet”, said Beckovic.

According to his words Trebinje transformed itself and replaced Cetinje and lyrical Njegos-Jovan Ducic in Gracanica on Crkvina replaced the Church in Lovcen.

Душка Ђајић
Фото: Јован Видаковић