У организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, у част владике Григорија, епископа диселдорфског и њемачког, приређена је свечана академија поводом двије деценије његове епископске службе.

Умировљени владика Атанасије, духовни отац владике Григорија, рекао је да је код свог насљедника препознао његове способности, таленте и дарове.

„Увијек сам вјеровао у њега. Он је знао са народом, знао је да гради. Ако сам ја нешто започео, он је то троструко надмашио“, рекао је, између осталог, умировљени владика Атанасије.

Владика Григорије захвалио је владици Димитрију и свештеницима на вечери коју су приредили њему у част и додао да су те двије деценије у Херцеговини за њега највећа радост и извор одакле ће црпити снагу и убудуће.

„Много тога је било у ових 20 година, али оно што ја увијек издвајам је долазак моштију Светог Василија 1996, изградња Херцеговачке Грачанице и изградња храма у Пребиловцима. Мислим да је круна цјелокупног рада то освећење Пребиловаца и сахрана мученика. Ту је и Житомислић, као и мостарска Саборна и многе друге цркве. Оно што је најљепше је што су та дјеца, која су са мном одрасла, сад одрасли људи, имају своју дјецу. То је много лијепо видјети“, изјавио је владика Григорије након академије.

Јереј Дражен Тупањанин говорио је о импресивним и дивљења достојним градитељским подухватима којима је владика Григорије, као епископ наше Епархије, руководио у протеклом периоду.

„Епископ Григорије није само градио, већ и рушио. Рушио је предрасуде и конвенције, учмалост и разне митове, празновјерице и границе између људи и народа. А нама у Херцеговини, у доброј мјери је трасирао пут како бисмо остали у атмосфери, коју је епископ Димитрије назвао  дисање ваздуха слободе“, рекао је јереј Дражен Тупањанин.

Фра Ико Скоко  казао је да је увијек тешко водити дијалог са различитима, али да је епископ Григорије на том пољу имао успјеха.

„Епископ Григорије има харизму и људи се вежу за њега. Он се према другом увијек односио као према личности и зато га можемо срести с људима различитих вјера и нација, различите културе и доби. По мом суду, најважније је кад човјек има изграђен идентитет. Епископ Григорије се не плаши дијалога и сусрета, иде им у сусрет, јер је човјек који зна ко је и шта је“, истакао је фра Скоко.

Професор др Богољуб Шијаковић нагласио је да владика Гигорије има многе таленте и улоге, али да је човјек који доминира над њима: „Он је монах и епископ, теолог и писац, обдарен је за спорт, политички и пословно је проницљив, има развијену социјалну интелигенцију и таленат за пријатељство. Влада својим талентима јер зна да су они дар који мора да се врати, и то да се врати као увећан“.

О списатељској дјелатности владике Григорија говорила је Данијела Јелић, професор Филолошког факултета у Бањалуци, која је истакла да владичини, жанровски различити текстови, због своје једноставности и јасности лако проналазе пут до читалаца.

„Из њих свако црпи оно за чим трага – поуку, утјеху, ослонац, путоказ или, пак, мисаоне и духовне импулсе који подстичу на покрет и подвиг“, рекла је проф. Јелић.

Душка Ђајић

Фото: Јован Видаковић