У Културном центру Требиње вечерас је представљена књига  „Под прекорним погледом историје“  мр Радована Калабића.

„Под прекорним погледом историје“  је трилогија која обухвата збирку есеја, студија  и историјских чланака насталих од 2008. до 2018. године. У књизи су дати многи портрети наших историјских личности, о којима шира читалачка публика мало зна.

Фото: Јован Видаковић

Према ријечима аутора, трилогија обухвата период од вожда Карађорђа и Првог српског устанка, преко непознатих детаља о кнезу Михаилу Обреновићу, затим периода ослобађања Косова 1912. године, те издаје и хватања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, па све до наших дана када је, вољом народа, изграђивана Република Српска – прва наша савремена државна творевина преко Дрине.

Аутор сматра да добар дио човјечанства није био упознат са правом историјом из даље али и непосредне прошлости. Десет година његовог стваралаштва, како наводи, поткријепљено је изворима и докуметнима  „прве, основне грађе“  који пружају тачну и објективну информацију и нису засновани по принципу рекла-казала.

Фото: Јован Видаковић

„Бојим се да ће многи који се буду упознали са садржајем моје књиге, примити је са извесним отпором. Ја нисам човек који живи изван овог народа и знам шта значи саопштити некоме да је нпр. вођа нациста Адолф Хитлер био жив до 1962. Није лако прихватити чињеницу, без обзира на документе, да је, рецимо, Бенито Мусолини био жив до 1970-е, да је Анте Павелић пребегао у Аргентину и да није било Благоја Јововића, четника који је извршио атентат на њега после рата, никад га се југословенска власт не ди докопала. А за то исто време, првом Хитлеровом противнику у Европи, ђенералу Дражи Михаиловићу, након хватања или, боље рећи, киднаповања од стране Енглеза, монтирају судски процес, осуђују га на смртну казну, проглашавају највећим издајником народа и ми ни до дан-данас не знамо где је његово гробно место“, рекао је  Калабић.

Фото: Јован Видаковић

Радован Калабић сматра да смо прекорни поглед историје заслужили, будући да смо учили лажну историју која је била далеко од објективне, те да су дошла времена када су документи, првенствено они који су одлучивали о нашој судбини, испливали на површину.

Душка Ђајић