Фото: Јован Видаковић

Ова некропола настала је 1964. године одлуком Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине да, са осталим заводима република бивше Југославије, подржи измјештање стећака на садашњу локацију због изградње вјештачке хидроакомулације „Билећко језеро“. „Kамени спавачи“ су тада измјештени на нови локалитет који се налази на јужном улазу у Билећу и тако је створена највећа вјештачка некропола стећака у Босни и Херцеговини. Ова пажљиво селектована збирка стећака на отвореном садржи репрезентативне узорке из овог дијела Босне и Херцеговине те представља јединствени отворени музеј одабраних стећака. Она упућује и на некрополе које се налазе под водама Билећког језера као и оне у околини овог града попут праисторијског тумулуса и некрополе са стећцима у мјесту Гребнице код Билеће која се, као дио серијске транснационалне номинације налази на „Тентативној листи“ УНЕСЦО-а.

„Вјештачка некропла стећака” је веома значајна за даљњи наставак истраживања културе стећака на подручју источне Херцеговине и дио је урбаног пејзажа Билеће те представља, као и друге некрополе, битан цивилизацијски маркер значајан за науку и културу цијеле Босне и Херцеговине.

Већина истраживача се слаже да дио стећака представља средњовјековне надгробне споменике који се од осталих разликују по својој типологији и украсима. По својој величини спадају у ред мегалитских камених блокова који се, поред Босне и Херцеговине (више од 60 000 регистрованих стећака) могу наћи и у Црној Гори (око 3 050 регистрованих) те у Хрватској (око 4 450) и Србији (око 2 270).

У европској и свјетској култури они су јединствени, немају директних узора нити су директна копија мада би се могле истаћи неке сличности са античким споменицима. Испред „Земаљског музеја“ у Сарајеву са лијеве стране налазе се примјери стећака, а са десне саркофази и надгробни споменици из римског раздобља. Ова инсталација сугерише на могући узор који је кориштен у изради првих стећака. Слична поставка се налази и испред „Музеја Херцеговине“ у Требињу. Посебност стећака је и та што не постоје два иста, а у ширем смислу сам назив стећак обухвата лежеће камење, блокове и, углав­ном, све споменике настале у раздобљу од 12. до 16. вијека и сличне по рустичној обради и симболичким обиљежјима..

Приликом градње хидролелектране у долини ријеке Требишњице под водама вјештачке хидро-акомулације „Билећко језеро“ потопљени су и ранохришћански и средњовјековни остаци многих цркава.

Фото: Јован Видаковић