Професор емеритус др Стеван Станковић и проф. др Милован Пецељ данас су у позоришној сали Културног центра Требиње, у два веома интересантна и надахнута предавања, са пуно поштовања говорили о животу и дјелу најзнаменитијег херцеговачког истраживача -Јевта Дедијера.

 Професор Станковић, као највећи познавалац Дедијеровог научног опуса и живота, у свом излагању на тему „Учитељ и ученик – Јован Цвијић и Јевто Дедијер“  је, између осталог рекао:  „Да није Цвијића, не би било ни Дедијера, а да није Пецеља, мало тога бисмо знали о Дедијеру. Једна пословица каже: Геније показује пут, таленат њиме корача – а Цвијић је трасирао пут Дедијеру“.

 Много до сада непознатих и веома интересантних података из живота Јевта Дедијера могло се чути на предавању на тему  „ Дедијеров животни пут од пастира до научника“  које је одржао проф. Пецељ.

„Дедијер је репрезентативни изданак српске партријархалне културе. По Цвијићевим речима, то је најпоштенији човек којег је он у животу срео. Пером је учинио да се Херцеговина памти више него што би се памтила без његовог писања о старом завичају. Пишући о Дедијеру, он ме је учинио бољим човеком“, истакао је Пецељ.

 Цвијић је Дедијера упознао као дванаестогодишњег пастира, препознао је несвакидашњи ум и бистрину и помогао му у даљем школовању. Захваљујући великом труду и залагању, постао је први Цвијићев сарадник и доцент.

 Професор Пецељ је подсјетио да је Дедијер био покретач и први уредник угледног часописа „Преглед“, а једно вријеме је уређивао и часопис „Српска ријеч“.

 Јевто Дедијер је први човјек који је по налогу Николе Пашића направио карту јужнословенских народа, за коју је рецензију написао Јован Цвијић.

 Пецељ је сакупљајући грађу о Дедијеру, о коме је до сада објавио три књиге, наишао на 44 писма која је Јевто упутио Јовану Цвијићу и која данас имају немјерљиву вриједност имајући у виду да је већина Дедијеровог опуса у ратном вихору спаљена и уништена.

„Дедијер је написао најбољу студију о једној земљи. У њој смо сви пописани именом, презименом и пореклом. Она је жива и данас као и пре 110 година. И ако се сви изгубимо, у њој ћемо се наћи, јер како је пјесник Ного рекао: „Он нам је кућу сачувао“, закључио је Пецељ.

 Научни скуп који је у његову част, под именом„Мементо Јевто Дедијер“, одржан у Културном центру Требиње је начин да се бар мало одужимо овом честитом Херцеговцу.

http://media.kctrebinje.com/2018/04/IMG_0999-1024x768.jpghttp://media.kctrebinje.com/2018/04/IMG_0999-150x150.jpgKulturni centar TrebinjeКултурна дешавањаОпштаПознати Херцеговци
Професор емеритус др Стеван Станковић и проф. др Милован Пецељ данас су у позоришној сали Културног центра Требиње, у два веома интересантна и надахнута предавања, са пуно поштовања говорили о животу и дјелу најзнаменитијег херцеговачког истраживача -Јевта Дедијера.  Професор Станковић, као највећи познавалац Дедијеровог научног опуса и живота, у свом излагању на...