Фото:Јован Видаковић

Пивски манастир и цркву Успења Пресвете Богородице саградио је Митрополит Херцеговачки, Макарије Соколовић, Патријарх Српски. Подигнута је на мјесту где је и раније постојала црква посвећена Успењу Богородице. Пивски манастир је саграђен убрзо пошто је Патријарх Макарије Соколовић обновио Пећку Патријаршију, уз помоћ свог брата, великог везира Мехмеда Соколовића.

Радови на Манастиру рађени су у три наврата: зидање 1573 -1586, сликање фресака у главном дијелу храма 1604 -1605, фреска на своду припрате 1604. и живописање остатка припрате 1626.године.

Оно што одмах привлачи пажњу код цркве јесу њене неуобичајено велике димензије. Дужина цркве (са олтаром) је 23 м, а ширина 15м. Са висином свода од око 13 м, ствара у унутрашњости веома велики простор. Управо овај велики унутрашњи простор омогућио је да се црква ослика са чак 1260 метара квадратних фресака. Улазна црквена врата су по опису из 1937.године била изузетно скупоцјена и интересантна. Блистала су од налијепљених бијелих плоча, начињених од егзотичног материјала – Слонове кости.

Фреске у манастиру Пива су најобимнији и један од најзначајнијих ансамбала зидног сликарства насталог по обнови Пећке патријаршије. У конхиапсиде је огромна Богородица Платитера, испод које је Небеска литургија, Причешће апостола, импозантна поворка архијереја коју предводе св. Василије Велики и св.Јован Златоусти.

Посебно мјесто међу фрескама у припрати заузима Химна Богородичиног Акатиста приказана у 24 сцјене на којима су исписани и цитати из Химне.

У Пивском манастиру се чува неколико светих и чудотворних моштију: света рука краља Уроша Првог Немањића, у олтару ђелови моштију св. Григорија Богослова, св. Григорија Јерменског, св. Свештеномученика Елевтерија, као и 11 ђелова моштију непознатог светитеља. Такође, у манастиру се налази и дио Часног Kрста Господњег.

Манастир је пренијет 1982. године због изградње хидроцентрале на ријеци Пиви.

Фото:Јован Видаковић