Требиње има укупно тридесетак фортификационих објеката који су смјештени како у самом граду тако и на околним брдима. Тако пише дипл. инг. Волкер Kонстантин Пацхауер из Института за историју градова и архитектуру, иначе члан Аустријског друштва за истраживање утврђења.

Најмањи и најужи фортификациони систем у Требињу изграђен је око самог града у ужем смислу ријечи. Аустрија је тај мали дио саградила одмах након 1878. године и тим утврдама сигурносно је обезбјеђиван центар Требиња ( Дубровачка и Билећка капија) те ријека Требишњица.

Пошто је амбиција Аустроугарске био продор према истоку за такав стратешки потез требало је на требињским брдима изградити изузетно јака утврђења и тај посао је изузетно успјешно урађен. Kао најснажније утврде у околини Требиња изграђене су тврђаве Страч и Kравица.

Планинско-појасна тврђава Требиње заједно са планинском-појасном тврђавом Билећа и утврђеним рејоном Автовац код Гацка чиниле су тзв. “кордон” односно прву линију одбране БиХ из тог правца. “Kордон” се састојао од три одбрамбене линије, а био је грађен по најсавременијим начелима тадашњих најбољих фортификацијских школа (Холандија и Француска).

Утврда Требиња састојала се од утврђеног Страча, различитих батерија, одбрамбених касарни и великог броја жичаних препрека. Такав одбрамбени систем Аустро-Угарска је градила само у Галицији и Ломбардији (24 тврђаве). Многи историчари, аматери, овај фортификацијски комплекс називају и „Балканском линијом Мажино“ (Лигне Магинот).

Према народном предању у тврђави Страч било је 365 соба односно колико дана у години, а тврђава је важила као неосвојива.

Током Првог свјетског рата са Страча су гађани италијански бродови на Јадранском мору. Након Другог свјетског рата тврђава је минирана и дио челика из њене конструкције транспортован је у жељезару Зеница.

Фото: Јован Видаковић