О „ аматерском позоришту“, некада и сада, позоришној умјетности која је његов живот, представама које ће радити на јесен…

 

Кратка биографија Егона Савина изгледа укратко овако. Један је од најзначајнијих српских и југословенских редитеља, режирао је текстове савремених домаћих аутора и свјетских класика у свим значајнијим театрима бивше Југославије, преко тридесет година редовни је професор на Катедри за позоришну режију Факултета драмских уметности у Београду.  Адаптирао је за позоришну сцену прозна дјела Достојевског, Гончарова Селимовића, као и велике драме Молијера, Островског, Крлеже, Шекспира, Стерије… Мајстор је за дјела Александра Поповића. Добитник је свих престижних награда за режију, Стеријине девет пута.

За вријеме трајања 61. Фестивала фестивала у Требињу је први пут  у галерији Културног центраТребиње  одржао Мастер клас позоришне режије по коме ће многи памтити ову културну манифестацију.

Егон Савин је одржао четири предавања у форми дијалога о основним редтисљским елементима:  редитељска анализа драмског дјела, избор драмског комада, поставка у простору и рад са глумцима.

 

Колико је важно његовати аматерско позориште и како ви видите аматеризам данас?

 

„Ја не могу да прихватим ту искључивост поделе на професионализам и аматеризам.  Ја знам да постоје нужне разлике али не видим никаквог разлога да се на тим поделама инсистира, кроз деценије. Мислим да је будућност у популаризацији позоришта. Да ли је позориште аматерско, да ли је забављачко, да ли је уметничко, да ли је средњошколско и какве већ све поделе би могли да смислимо и разлике наравно, али што се каже „Нека цвета хиљаду цветова“ Нек постоји и такозвано аматерско позориште, али ја мислим да у ситуацијама неког новог доба, у коме ми сада живимо, за разлику од оног времена када је аматеризам имао тзв. просветитељску улогу, крај другог светског рата, па оне прве године обнове и изградње и како се то већ звало“ описмењавање народа“, аматеризам је имао своју сврху.  Данашње доба не подноси ту врсту разлике, данашње доба вреднује ствари на тржишту, које уз помоћ и преко телевизије, филма и огромних продукција укида разлику , на како се то на филму каже натуршчике и професионалце. Добар филм је добар филм, добра представа је добра представа, без  обзира у којој мери је она аматерска и у којој мери је она професионална.

Исто тако и у складу са тим, не видим разлог да Требиње, као једна цивилизована варош,  намарено кажем ову лепу мађарску реч варош, јер  она у себи садржи неку топлину, неки културни садржај. Дакле, не видим ниједан разлог да Требиње нема професионално позориште. Професионализација, значи унапређење, то није нешто друго, то је исто ово само што се ствари мало култивишу и уозбиљују и наравно издвајају се нешто већа средства. Не видим разлог да једна културна средина која има своју публику не учини тај корак.

 

Одржали сте четири предавања  у којима сте људима који  се у аматерским позориштима баве режијом  веома  инспиративно  говорили о теми  којом се Ваши студенти баве цијели један семстар.  Међу полазницима мастер класа позоришне режије је владало опште одушевљење начином на који сте им преносили своје знање и богато искусто.  Шта је по Вашем мишљењу ова редитељска радионица значила за њих с обзиром да су неки по први пут били у прилици  да присусрвују овој врсти мастер класа?

 

Не знам. И то не могу рећи. Као што не могу да проценим свој педагошки рад у Београду. Много генерација већ имам иза себе, приличне године рада, ријетки су редитељи, упркос великој енергији коју улажем у педагогоију, као редитељи се појављују на сваке две, три генерације по један. Значи ја не могу у овом тренутку рећи колику ће људи корист имати од овога и нисам ни дошао да пренесем неко Бог зна какво знање, јер је то немогуће у четири дана. Ја се надам да сам пренео нешто своје посвећености, љубави и поштовања према театру.

Ја мислим да из аматерског рада и у процесу и у резултату треба избацити површност. Позориште не трпи површност. Позориште подноси једино заљубљенике који улажу велики труд и знатно време у то да дођу до што значајнијег уметничког резултата. Све друго није достојно позоришта, без обзира да ли је оно професионално или аматерско.

 

Под којим условима, господине Савин бисте дошли у Требиње да режирате неку представу. Шта би град и све релевантне установе морао  да обезбиједи да на позоришној сцени Културног центра Требиње  буде одиграна представа у Вашој режији?

 

Мислим да би то било, благо речено, претенциозно, с обзиром да иза себе имам преко 90 режија и да већ имам јако пуно устаљене позоришне праксе. Овај град је добио један значајан објекат у којем се може развити позориште. Колика су средства потребна то сад зависи од тога колику продукцију желите, али за професионалну продукцију, за рецимо две представе годишње не требају велика средства. То су сигурно средства која град не би ни осјетио. То је питање одлуке, да се конституише једна група људи. Ја мислим да та група људи не треба да буде стална, да  то треба да буде рад по пројекту.  Нека дође редитељ из Љубљане, нека дође један глумац из Сарајева, три глумца из Бања Луке, три из Требиња. Ја вјерујем у тај дух позоришта који спаја људе.

Ја наравно да бих, ја никада нисао одбио ниједну понуду која ми обећава резултат. Где год сам радио, а радио сам у свим великим градовима бивше Југославије, у иностранству у Италији , Мађарској… у свим великим позориштима али радио сам и у алтернативним трупама , радио сам  и у приватним позориштима, то је ствар само моје процене, да ли ћу у том послу моћи направити нешто  иоле  вредно. Дакле, ако би се ствар конципирала као рад на пројекту, да се следеће лето организује пројекат који би почео са радом у јуну месецу, а изашао крајем јула, значи да постоји време, да постоји продукција и копродукција са Београдом или било којим другим градом то би омогућило довођење оног неопходног броја људи који су стручни да се произведе једна представа која ће имати будућност. Под тим условом свако бих. Да ли су то неки велики захтеви или минимални захтеви за ову средину, ја то не знам и ја то не могу да проценим, али у сваком случају тражио бих исте услове какве имам било где другде где радим. Ја мислим да је за то потребна само добра воља, да то није ништа претерано скупо, нити нешто што се неће вишеструко исплатити. При том ,сад више не мислим на себе  већ и на велики број колега, чак и  студената режије који  нису готови професионалци и то је онај компромис, она прелазна фаза од аматеризма ка професионализму, то студентско позориште. Моји студенти производе довољно добре вежбе. Ове године су моји студенти треће године режије направили вежбе од којих је једна узета у Атеље 212 на репертоар, једна на Камерну сцену Београдског драмског позоришта а једна у Култ театар. Значи ми смо на факултету успели да произведемо такве вежбе које су целовечерње представе, које су позоришта  уврстила у свој репертоар.

Мислим да једна добра координација са Факултетом драмски уметности, а то сам својервемено и предлагао , да вежбе које и онако излазе у мају и јуну месецу имају своје репризе између осталог и у Требињу на Фестивалу, а после по потреби, с обзиром на квалитет и реакцију публике да поново  дођу и гостују у Требињу, а за то су потребна врло скромна финансијска средства.

 

Какви су ваши планови за нову позоришну сезону.   Који драмски текст  је у центру Ваше пажње?

 

Увек нешто радим. Управо сам у преговорима са Југословенским драмским позориштем за „Ујка Вању“, Чехова,  с Чеоховом сам почео  а нисам га много радио током каријере, нисам имао прилике, а урадио сам многа дела класике. Остао ми је „Ујка Вања“ као један од омиљених наслова. Други предлог је Милутин Бојић и „Госпођа Олга“, исто једна перфектна грађанска драма , равна Стриндбергу и Ибзену, ретко се ради, а није рађена одавно,  за Српско народно позориште. Ета тако увек сам у неком послу.

 

 

 

Шта је за Вас позориште?

Позориште је уточиште. У животу се осећам, мање – више нелагодно, чак и у својој кући, осим у позоришту.

 

Мастер клас позоришне режије пофесора Егона Савина  показао се као важан ако не и најважнији дио Фестивала те стога не сумњамо да ће и наредне године  овај маг позоришта својим присуством дати на значају овој за наш град важној културној манифестацији.

http://media.kctrebinje.com/2018/07/129-1024x768.jpghttp://media.kctrebinje.com/2018/07/129-150x150.jpgKulturni centar TrebinjeИнтервјуКултурна дешавањаОпштаРегион
  О „ аматерском позоришту“, некада и сада, позоришној умјетности која је његов живот, представама које ће радити на јесен...   Кратка биографија Егона Савина изгледа укратко овако. Један је од најзначајнијих српских и југословенских редитеља, режирао је текстове савремених домаћих аутора и свјетских класика у свим значајнијим театрима бивше Југославије, преко...