Фото:Јован Видаковић

Џамије у старом граду комплетирају и употпуњују слику Старог града те дају патину и мирис оријента разбацаним уским улицама и кућама, али и широким платоима поплочаним већ излизаним и испуцалим каменим плочама. Стари град Требиње, као изворно оријентално културно-историјско насљеђе, једини је стари град грађен у Отоманском периоду у ком се осјећа архитектонски утицај медитерана дефинсан великим кућним отворима и широким улицама са двије пјацете (трга) око којих је и настајало насеље.

Прича која се преноси „са кољена на кољено“ је да је старија Царева џамија изграђена од камена срушене џамије која потиче са краја XВИИ вијека и која се налазила у требињском насељу Полице. Подигнута је 1719. године захваљујући Осман-паши Ресулбеговићу, а посвећена је султану Ахмеду. Ова џамија изграђена је на мањем тргу у Kастелу, а уз џамију се налазе мали мезари и чесма.

Осман-паша Ресулбеговић, као своју задужбину, 1726. године гради нову и већу џамију. Она се налази на највећем тргу у Старом граду, недалеко од градске капије (Хаџихасановића куле) односно, у аустријском периоду, изграђене улазне грађевине изнад тунела и “на чекме” ћуприје.

Осман-паша је оптужен у Истанбулу да је, у своје име, изградио љепшу и већу џамију од Цареве и због тога је, заједно са својих девет синова, осуђен на смрт. Молба за помиловање била је узалудна па је паша убијен 1729. године.

Осман-пашина џамија је најпространија стара џамија у Херцеговини. Грађена је од тесаног камена, а покривена четверострешним кровом. Уз десни зид подигнута је камена мунара октогоналног облика, висине 16 метара и спада међу најљепше у Херцеговини.

Обзиром да су обје џамије, које су иначе национални споменици Босне и Херцеговине, градили дубровачки мајстори видљиви су орнаменти медитеранске архитектуре.

Фото:Јован Видаковић