Фото:Јован Видаковић

Иако невелика, црква светог Kлимента у требињском насељу Мостаћи богато је живописана тако да је многи познаваоци фрескосликања зову „најмањом“ умјетничком галеријом на свијету. Та ликовна компонента доминира њеним ентеријером, а мајстор Василије, живописац храма, угледао се на више узора. У иконографском смислу главни узор му је било сликарство Георгија Митрофановића, а у техничком смислу ослањао се на предлошке из књиге „Празнички минеј“ који је штампан 1538. године у Венецији. Мајстор Василије је био домаћи сликар што се види у натписима уз насликане ликове у композицијама. Ти натписи су изведени на српском језику са фонетским херцеговачким локализмима.

Живопис у цркви светог Kлимента својеврстан је доказ о разноликим умјетничким утицајима на једном малом простору. Мајстор Василије је вјероватно преузео сликарска рјешења из ђела Вицка Ловрова у манастиру Тврдош који налази у близини ове цркве, а по свему судећи био је полуобразовани сликар који је уткао неколико новина у свој иконографски репертоар и није сасвим јасно одакле их је преузео. Те новине се најбоље илуструју у Василијевом ликовном представљању свете Тројице као Христа са три главе. У српском црквеном сликарству овакве представе овог мотива су веома ријетке и не одговарају прописима византијског сликарства те је у свом развоју умјетник имао чвршћи додир са западним сликарством у Дубровнику, али и са фрескама Вицка Ловровог у Тврдошу.

У цркви се чувају и царске двери из 17. вијека са богатим дуборезним украсом које је радио непознати мајстор који се угледао на сликара Георгија Митрофановића. У цркви светог Kлимента налази се и икона Богородице са Христом, Јованом претечом и апостолом Петром, рад непознатог сликара из средине 15. вијека.

Грађена је почетком 17. вијека као гробни храм неке средњовјековне властеоске породице, а фреске су настале по жељи Радоја Михаљевића 1623. године.

Изванредан је примјер сакралне архитектуре изван манастира и урбаних центара. Лоцирана је у насељу Мостаћи удаљеном од центра Требиња 2 километра. Ова црква је у народу позната и као Kлиментица, а посвећена је светом Kлименту Римском, светитељу који је имао широк круг поштоваоца и слављеника што је посљедица јаке романске традиције. Траг култа светог Kлимента задржао се у цијелој јужној Далмацији односно у Дубровнику и Kотору.

Црква светог Kлимента у Мостаћима је национални споменик Босне и Херцеговине.

Фото:Јован Видаковић