Сигурних историјских података о добу градње Моста на Моштаници нема, али многи научници сматрају да је дјело римске мостоградње, те да потиче још из 3. вијека.

Мост је дио трасе римског пута, који је водио од Епидауруса преко Рисна, Грахова Ријечана и Никшића за Скадар. Током времена мост је био више пута рушен и поправљан.

За вријеме Другог свјетског рата, мост се морао рушити, како би се онемогућио пролаз Италијанима. Реконстуркција моста је извршена 1957. године према пројекту Института за заштиту споменика културе.

У околини Моста на моштаници и нађени су вриједни примјерци римског новца, а постоје и трагови насеља са једва видљивим темељима појединих објеката.

Архитектура моста је типично римска. Мост на моштаници је саграђен од тесане сиге правилног облика. Kамени блокови спајани су дебљим слојем малтера, у коме су пронађени трагови истуцане цигле и кострети.

Мост на моштаници има 6 окана распона око 5,5 метара, а између њих су засвођени прозори (штедни отвори). Сјеверни стуб има четири орнаментна блока, док је при дну најјужнијег лука урезана комбинација правих линија. Изнад просјеченог југоисточног окна (распона 2,3 м) мостовска конструкција савија се у виду луле па постоји предање да су га Турци због ове лактасте кривине звали „Лула ћуприја“.

Мост је и данас у функцији.