Фото:Јован Видаковић

Пјесник и дипломата Јован Дучић волио је родни град Требиње и трудио се да га што више уљепша те је, поводом 20 година од завршетка Првог свјетског рата, имао жељу да подигне споменик палим херојима, ратницима, али и недужним жртвама овог великог рата.

Направио велики број скица и цртежа тражећи најприкладније рјешење, а консултовао се и са бројним умјетницима и, након тога, дорађивао детаље будућег споменика. На крају, изабрао је рјешење кога Требињци сматрају правим примјером како се треба одужити онима који су народу донијели највећу драгоцјеност, слободу. Тако је настао лијепи, монументални и достојанствени споменик јунацима и жртвама Требиња у Првом свјетском рату.

Пишући о откривању споменика у Требињу, дневни лист “Политика” из Београда (Србија) 1938. године између осталог истиче: “…Споменик је ремек-ђело по љепоти. Састоји се од једног изванредно лијепог вајаног анђела мира немањићког стила. Израдио га је један страни мајстор по детаљним цртежима самог Дучића који је желио да тај анђео не буде само орнаментички лијеп него и историјски значајан. Затим се (споменик) састоји од једног античког стуба монолита високог 4, 5 метара и постамента на коме су уклесани натписи….“.

Сама локација споменика је Дучићу била пођеднако важна па је одабрао такво мјесто које доприноси уклапању споменика у медитерански стил градње карактеристичан за десетине зграда с краја XИX и почетка XX вијека које данас креирају строги центар Требиња.

Фото:Јован Видаковић