Ово је први споменик Његошу не само на простору бивше Југослаије, него и шире, а проф. Радослав Љубибратић је, својевремено, запазио да је „све на тој бисти јасно, реалистично, али истовремено толико експресивно јер из свега избија снага, величина, понос, мудрост, надмоћна смиреност и ничим помућена самоувјереност“.

Поред споменика ослободиоцима Требиња пјесник и дипломата Дучић је свом граду поклонио и овај споменик Његошу. Међутим, за споменик Његошу требалао је наћи најбољег умјетника и Дучић га је нашао. То је био Тома Росандић, аутор скулптуре „Играли се коњи врани“ која се налази испред зграде Народне скупштине у Београду.

Споменик Његошу постављен је на доминантно мјесто испод градских платана, а отворен је у три правца: Према југу у правцу Саборног храма, према југозападу у правцу Споменика жртвама фашизма у градском парку и према западу у правцу који води према Палати правде и студентском комплексу.

Приликом откривања споменика 28. и 29. маја 1934. године, организована је велика народна свечаност, а уз присуство изасланика Kраља Александра И Kарађорђевића Јован Дучић је открио први споменик Петру Петровићу Његошу.

При дну на постаменту, у прочељу на бронзи бисте, утиснуто је ћириличним словима “ЊЕГОШ”, а на позадини „Тома Росандић, кипар, Јовану Дучићу, пјеснику“. На позадини споменика, такође, утиснуто је “СВОМ МИЛОМ ТРЕБИЊУ, Ј. Дучић 1934.”

Фото:Јован Видаковић